unmuvitu

Kako Pokrenuti Sopstveni Biznis.pdf

unmuvitu | 07 Јануар, 2019 11:46

Studenti iz Sarajeva zasadili maline i pokrenuli sopstveni biznis: Nismo hteli da sedimo i čekamo posao

❤️ Click here: Kako Pokrenuti Sopstveni Biznis.pdf

U praksi primenjujem sve ono što naučim na fakultetu. Izrada nakita Ima puno raznih načina za pokrenuti biznis s nakitom, i puno raznih materijala kojima možemo raditi.

Šta vam je sve potrebno od opreme i znanja kako biste uspešno vodili podcast? Trenutno sa Upravom Grada Beograda usaglašavaju detalje oko poslovnog inkubatora za mlade preduzetnike a kroz saradnju sa Privrednom komorom Srbije planiraju da imaju određeni uticaj na poboljšanje poslovnog ambijenta. Sreća da sam imao grejs period za kredit, jer iz početne proizvodnje svakako ne bih mogao da plaćam rate.

U kojim slučajevima je dobro koristiti podcast za izgradnju brenda i promociju svojih proizvoda i usluge Prednost podcasta je u tome što on može zvučati energičnije, ne morate čitati svoj tekst nekoliko puta i tražiti greške kao na blogu. Ovisno o tome koliko instrumenata i prostora imate na raspolaganju, odlučite se za grupne ili individualne satove. Razgovori sa ljudima koji su već u poslu u koji vi ulazite, čitanje ključnih knjiga o nekoj niši, praćenje relevantnih onlajn izvora. Ne plašite se neuspeha, ako i padnete, treba da nastavite, da budete uporni i verujete u sebe. Konkurisao je kod Fonda za razvoj za start-up kredit i, sa odobrenih 12. Kako iz svake ideje može da se izrodi još mnogo drugih, nemojte se libiti da sve čega se setite stavite na papir ili predstavite nekom poslovnom konsultantu koji će vam pomoći da zajedno dođete do najbolje biznis ideje. Preuzeli su lokalnu firmu koja je imala potrebnu opremu i sada kreću u pravljenje džemova i pekmeza. Osim što učestvujem u radovima, u sadnji i berbi, dajem stručne savete o proizvodnji, o zaštiti i načinu sadnje - priča ovaj mladić. Koji su to talenti i veštine kojima raspolažete, a da postoji realno potraživanje za istima na tržištu?

Studenti iz Sarajeva zasadili maline i pokrenuli sopstveni biznis: Nismo hteli da sedimo i čekamo posao - On je svoju proizvodnju šljiva zasad dogurao do jednog šlepera 20 tona u sezoni a, kaže, za početak samostalnog izvoza je potrebno bar tri puta toliko.

On je sam hrabro zakoračio u biznis, država je pripomogla, i sada je već ozbiljan mali privrednik. U životnom dobu kada mnogi ne znaju ni šta će da studiraju, a kamoli da rade u životu, odlučio se da svoju sudbinu uzme u sopstvene ruke, uz malu pomoć države. Danas je vlasnik jedne sušare za voće, zakupac druge, a širi biznis i na proizvodnju džemova. Za razliku od nekih drugih preduzetnika o kojima je MONDO pisao, Filip je u sopstveni posao zakoračio kada je Srbija više brinula o preduzetnicima-početnicima. Konkurisao je kod Fonda za razvoj za start-up kredit i, sa odobrenih 12. Majka sa bavila komercijalom u privatnoj firmi, a nešto više saveta mogao je da dobije od oca, čija se društvena firma bavila proizvodnjom sušara sličnih onoj koju je potom kupio. Ni drugi u mojoj okolini nisu 'bolje' reagovali i najčešće pitanje je bilo 'šta će ti to, ko još u Srbiji nešto proizvodi'. Ovde svi veruju da će im neko dati posao, da je dobro raditi za državnu platu... SREĆA PRATI HRABRE Radojičič je ipak krenuo u posao, i to sa mišlju da u Srbiji ima mnogo mesta za napredak u proizvodnji, pogotovo hrane. Ta prva godina mlade firme Sanfrut svakako je bila najteža. Jer, Filip je dobio kredit na pet godina za mašinu ali nije imao novac da zakupi halu, kupi i dopremi sirovu šljivu, plati radnike... Sreća da sam imao grejs period za kredit, jer iz početne proizvodnje svakako ne bih mogao da plaćam rate. Bar u mom poslu, sve što se napravi a kvalitetno je, lako se proda. Puna su nam usta izvoza u Rusiju kao nove šanse, a malo ko kaže da je ta šansa postojala i ranije, pa ništa nismo uradili. On je svoju proizvodnju šljiva zasad dogurao do jednog šlepera 20 tona u sezoni a, kaže, za početak samostalnog izvoza je potrebno bar tri puta toliko. Naime, osim sušenja šljiva Sanfrut se proširio i na toplu preradu. Preuzeli su lokalnu firmu koja je imala potrebnu opremu i sada kreću u pravljenje džemova i pekmeza. U planu je i proizvodnja voćnih nadeva i hladno ceđenih sokova. Od proizvodnje dve trećine ide u inostranstvo, doduše preko posrednika. A MOGLO BI I BRŽE I BOLJE Započinjanje sopstvenog biznisa je jedini pravi način na koji bi ljudi, a posebno mladi ljudi, trebalo da imaju posao. Ali, samo na prvi pogled jer ekonomska računica ima svoju logiku. To zaista ne košta mnogo jednu državu, manje nego što se daje novac stranim investitorima da ovde otvore fabrike. To su privatni investitori koji ulažu svoj novac u nove, neafirmisane ljude i projekte. Ne zato što sam nešto posebno, već što smatram da tako možemo da napredujemo i ja i onaj ko nešto započne, a na kraju i čitava zemlja. Zbog toga je ostvario zamisao da postoji udruženju u Srbiji gde će mladi koji su zainteresovani za biznis moći da dobiju ohrabrenje, ali i prave informacije kako da započnu svoj posao. A beogradsko Udruženje mladih preduzetnika je upravo to, mesto gde se se okupili mladi ljudi iz različitih gradova i branši, koji žele da iskustvom iz malog biznisa podele međusobno i sa svakim ko je zainteresovan. Sluh za tako nešto pokazao je USAID i na osnivačkoj skupštini okupilo se 17 članova , a danas ih ima 25, i imaju ozbiljne planove razvoja. Zanimljivost je da član udruženja može biti i neko ko još nema svoju firmu. Trenutno sa Upravom Grada Beograda usaglašavaju detalje oko poslovnog inkubatora za mlade preduzetnike a kroz saradnju sa Privrednom komorom Srbije planiraju da imaju određeni uticaj na poboljšanje poslovnog ambijenta. Udruženje već radi na promociji omladinskog preduzetništva. Kao jedna od akcija u tom smeru u proteklih godinu dana sa Gradom Beogradom je organizovano dobro posećeno srpsko takmičenje start-up projekata u okviru međunarodne manifestacije RING. Država kao biznis anđeo Država bi, umesto Fonda za razvoj koji više ni ne daje start-up kredite , trebalo da osnuje garantni fond, kaže Radojičić. Fond bi bankama davao određenu garanciju a one bi same davale kredite. A kad bi to bio novac za garancije, mogli biste da godišnje date 800 kredita za pokretanje malih firmi. Za pet godina odatle ćete imati bar jednu milionsku kompaniju koja će zapošljavati 800 ljudi.